Tefter
Pitanja preduzetnika
Odgovori na 200 pitanja koja preduzetnici najčešće postavljaju: od registracije u APR-u i paušala, preko faktura, KPO knjige i limita, do kontrole i zatvaranja radnje. Uz svaki odgovor su pravni osnov i zvanični izvori.
Pre registracije
- Šta je preduzetnik po zakonu i da li odgovaram celokupnom ličnom imovinom?Preduzetnik je fizičko lice registrovano u APR koje za obaveze iz poslovanja odgovara celokupnom imovinom, i posle brisanja radnje.
- Preduzetnik paušalac, preduzetnik knjigaš i DOO: koja je pravna razlika?Paušalac i knjigaš su isti pravni oblik sa različitim oporezivanjem; DOO je posebno pravno lice sa ograničenom odgovornošću članova.
- Mogu li da budem preduzetnik dok sam zaposlen kod poslodavca?Zakon ne zabranjuje radnju uz radni odnos, ali ugovor o radu, zabrana konkurencije i posebni propisi mogu da ograniče. Doprinosi se plaćaju drugačije.
- Penzioner kao preduzetnik: šta se menja sa penzijom i doprinosima?Starosna penzija se ne obustavlja zbog radnje; plaćate porez i PIO, a posle najmanje godinu dana možete tražiti ponovno određivanje penzije.
- Može li student ili maloletno lice da registruje preduzetničku radnju?Student može bez ograničenja; maloletnik samo ako je stekao punu poslovnu sposobnost (brak uz dozvolu suda ili odluka suda za roditelja sa 16 godina).
- Može li strani državljanin da bude preduzetnik u Srbiji?Može: APR ne traži državljanstvo, ali za rad u Srbiji stranac po pravilu mora da ima jedinstvenu dozvolu za samozapošljavanje ili stalno nastanjenje.
- Kako izabrati šifru pretežne delatnosti i zašto je to važno?Šifra pretežne delatnosti određuje pravo na paušal, njegovu visinu i uslove za rad. Radnja sme da obavlja i druge dozvoljene delatnosti.
- Koje delatnosti ne mogu da budu paušalno oporezovane?Član 40 ZPDG isključuje reklamiranje, trgovinu, ugostiteljstvo, finansijsko posredovanje i nekretnine, uz izuzetke za kioske i sopstvene proizvode.
- Koje delatnosti zahtevaju dozvolu, licencu ili ispunjene uslove pre početka rada?Preduzetnik sme da radi sve nezabranjene delatnosti, ali posebni zakoni za neke traže dozvolu ili uslove pre registracije ili pre početka rada.
- Mogu li da registrujem sedište radnje u svom ili iznajmljenom stanu?Da, sedište može biti stan, uz saglasnost vlasnika ako niste vlasnik; adresa mora postojati u Adresnom registru.
- Da li mi treba saglasnost vlasnika stana ili stambene zajednice za sedište?APR ne traži saglasnost uz prijavu, ali vlasnik može tužbom tražiti brisanje adrese. Stambenu zajednicu pitajte ako delatnost utiče na zgradu.
- Kako se formira poslovno ime radnje i šta mora da sadrži?Obavezno: ime i prezime, oznaka „preduzetnik“ ili „pr“ i mesto sedišta. Naziv i opis delatnosti su dozvoljeni, a uz naziv je opis obavezan.
- Paušal ili rad kao fizičko lice (samooporezivanje frilensera): kada je šta zakonito?Povremeni honorari uz samooporezivanje su zakoniti; trajna samostalna delatnost traži registraciju, a test samostalnosti važi za preduzetnike.
- Mogu li da otvorim radnju dok primam novčanu naknadu od NSZ?Ne istovremeno: registracijom počinje osiguranje po drugom osnovu i naknada prestaje. Postoje jednokratna isplata naknade i subvencija za samozapošljavanje.
Registracija u APR
- Kako se registruje preduzetnik: eRegistracija ili šalter APR, korak po korakRadnja se registruje jedinstvenom registracionom prijavom, elektronski uz kvalifikovani sertifikat ili na šalteru APR, uz naknadu od 2.500 dinara.
- Koja dokumenta su potrebna za registraciju preduzetnika?Za šalter: potpisana JRPPS prijava, kopija lične karte ili pasoša, dokaz o uplati i po potrebi dozvola i punomoćje; elektronski se sve potpisuje sertifikatom.
- Koliko košta registracija preduzetnika u 2026. i kako se plaća naknada?Od 1.1.2026. naknada APR za registraciju preduzetnika je 2.500 din, isto elektronski i na šalteru. Plaća se pre podnošenja, model 97 i poziv na broj iz APR.
- Koliko traje registracija i od kada radnja zvanično postoji?APR odlučuje u roku od pet radnih dana. Status preduzetnika nastaje registracijom, a početak obavljanja delatnosti može da se registruje i kasnije.
- Jedinstvena registraciona prijava: šta APR automatski prosleđuje Poreskoj upravi, PIO i RFZO?Jednom prijavom u APR dobijate matični broj, PIB, poreski status (paušal, lična zarada, PDV), M-A obrazac iz CROSO i broj zdravstvenog osiguranja.
- Kako se pri registraciji traži paušalno oporezivanje i zašto je to jedina prilika?Novi preduzetnik paušal traži isključivo u registracionoj prijavi APR; ko to propusti, može da podnese zahtev do 31. oktobra za narednu godinu.
- Kvalifikovani elektronski sertifikat i eID nalog: šta mi treba i gde se nabavlja?Od 15. maja 2026. APR eServisima pristupa se samo eID nalogom; za potpisivanje prijave treba kvalifikovani sertifikat – na čipu lične karte ili u klaudu.
- Rešenje APR o registraciji: šta piše u njemu i šta odmah da proverimRešenje o usvajanju prijave objavljuje se na sajtu APR-a i dostavlja elektronski; odmah proverite ime, adresu, delatnost, matični broj i PIB.
- Matični broj i PIB: kada ih dobijam i gde ih koristim?Matični broj i PIB dodeljuju se istovremeno sa registracijom u APR-u kroz jednošalterski sistem; obavezni su na poslovnim pismima i dokumentima.
- Šta ako APR odbaci ili odbije registracionu prijavu?APR prijavu koja ne ispunjava uslove odbacuje rešenjem; nedostatke možete otkloniti u roku od 30 dana uz pola naknade ili izjaviti žalbu ministru.
- Datum početka obavljanja delatnosti: zašto je važan?Preduzetnik može da se registruje, a početak obavljanja delatnosti da prijavi i naknadno; registracija nikad ne deluje unazad.
- Izdvojeno mesto obavljanja delatnosti: kada mora da se registruje?Svaki prostor van sedišta u kome stalno obavljate delatnost (lokal, magacin, kiosk) registruje se u APR-u; naknada je 1.400 dinara.
- Poslovođa preduzetnika: ko je to i kada je potreban?Poslovođa je lice kome preduzetnik pisanim ovlašćenjem poverava vođenje poslova; mora biti zaposleno kod preduzetnika i registruje se u APR-u.
- Rezervacija poslovnog imena: kada ima smisla?Naziv se može rezervisati u APR-u na 60 dana uz naknadu od 1.400 dinara; kod preduzetnika ima smisla samo kada poslovno ime sadrži poseban naziv.
- Lažni registri i uplatnice posle registracije: kako prepoznati prevaru?Posle registracije stižu ponude i uplatnice za upis u privatne „registre“ i „poslovne baze“; APR ne šalje takve uplatnice i nema veze sa njima.
- Mogu li istovremeno da imam dve radnje ili radnju i DOO?Fizičko lice se u APR-u vodi kao jedan preduzetnik, sa više delatnosti i izdvojenih mesta; radnja i DOO istovremeno su mogući, uz poreske rizike.
Prvi koraci posle registracije
- Kontrolna lista: šta da uradim u prvih 15 dana posle registracijePrvi koraci posle registracije: provera rešenja, poresko sanduče, poslovni račun, isticanje imena, KPO, kasa i SEF, uz propis za svaki korak.
- Poslovni račun u banci: obaveza ili izbor?Preduzetnik je dužan da sva plaćanja u vezi sa delatnošću obavlja preko tekućeg računa, nezavisno od toga da li je paušalac ili knjigaš.
- Da li preduzetnik mora da ima pečat?Ne. Od 2018. posebnim propisom ne može se uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i dokumentima, a nekorišćenje pečata ne utiče na punovažnost posla.
- Isticanje poslovnog imena na sedištu: obaveza i posledicePreduzetnik ističe poslovno ime u sedištu i na svakom izdvojenom mestu, osim kada delatnost obavlja isključivo van određenog prostora.
- Obavezni podaci na fakturama, memorandumu, sajtu i mejluPoslovna pisma i dokumenti upućeni trećim licima, i elektronski, moraju sadržati poslovno ime, sedište, adresu za prijem pošte, matični broj i PIB (ZPD čl. 25).
- ePorezi portal: pristup, ovlašćenja i poresko sandučePristup ePorezima: sertifikat, eID nalog uz ConsentID ili SmartBox; akt u poreskom sandučetu smatra se dostavljenim danom postavljanja.
- Kada i kako stiže rešenje o paušalnom porezu?Rešenje o paušalu stiže elektronski u poresko sanduče na ePorezima: novom preduzetniku posle registracije, a svima ostalima svake godine u januaru.
- Zdravstveno osiguranje preduzetnika: kako funkcioniše overa i knjižica?Preduzetnik je osiguranik po zakonu; prijavu na osiguranje vrši APR, a overa kartice je automatska na osnovu uplaćenih doprinosa – nema odlaska na šalter.
- Zakup poslovnog prostora od fizičkog lica: ko plaća porez?Kada preduzetnik, i paušalac, plaća zakupninu fizičkom licu, on je isplatilac: obračunava porez po odbitku od 20% i pre isplate podnosi PPP-PD.
- Da li paušalac mora da ima knjigovođu?Ne. Paušalac vodi samo KPO knjigu; ako angažuje knjigovođu, on mora biti upisan u Registar pružalaca računovodstvenih usluga u APR-u.
- Kako proveriti knjigovođu: Registar pružalaca računovodstvenih uslugaKnjigovodstvene usluge drugima smeju da pružaju samo lica sa dozvolom Komore, upisana u javni registar kod APR. Evo kako da to proverite.
- Registracija na SEF (sistem eFaktura): da li moram i kako?Preduzetnik van PDV sistema nije obavezan korisnik SEF-a, osim pre nego što fakturiše državi. Prijava je dobrovoljna, ali obavezuje dve godine.
- Da li mi treba fiskalna kasa od prvog dana?Kasa vam treba pre prve prodaje fizičkom licu, bez obzira na način plaćanja, osim za izuzete delatnosti. Za rad samo sa firmama ne treba.
- Centralna evidencija stvarnih vlasnika: da li se odnosi na preduzetnika?Ne. Novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ne navodi preduzetnike među subjektima koji upisuju stvarnog vlasnika. Obaveza važi za DOO.
- Šta je CROSO i kako proveriti svoju prijavu na osiguranje?CROSO je centralna baza prijava na PIO i zdravstveno osiguranje. Za preduzetnika prijavu podnosi APR, a vi je proveravate uverenjem iz baze.
Paušalno oporezivanje
- Kako se računa paušalni porez i doprinosi (formula iz člana 41)?Paušalni prihod nastaje iz prosečne zarade, broja zaposlenih i stanovnika, koeficijenta delatnosti i korektivnih koeficijenata iz Uredbe.
- Koeficijenti delatnosti: šta su i gde ih mogu videti?Koeficijent delatnosti je broj iz Priloga 1 Uredbe o paušalnom oporezivanju kojim se množi prosečna zarada. Vezan je za šifru pretežne delatnosti.
- Kako opština sedišta utiče na visinu paušala?Opština određuje prosečnu zaradu, broj zaposlenih i stanovnika u formuli, a za neke delatnosti i koeficijent zone. Za IT i konsalting sedište ne utiče.
- Umanjenja paušala za početnike, mlade, starije i osobe sa invaliditetomUredba predviđa koeficijente 0,5 do 0,9 za prvu godinu i prve tri godine rada, za mlađe od 30 i starije od 55, invaliditet i porodiljsko odsustvo.
- Ograničenje rasta paušalne osnovice od 10%: šta znači za 2026. i 2027.?Osnovica postojećeg paušalca ne sme porasti više od 10% u odnosu na prethodnu godinu, zaključno sa 2027. Pravilo ne važi pri promeni delatnosti ili opštine.
- Kalkulator paušala Poreske uprave: kako ga koristiti i koliko je pouzdanKalkulator na portalu ePorezi daje informativan obračun po formuli iz Uredbe. Obavezujući iznos je samo onaj iz rešenja Poreske uprave.
- Šta ako je rešenje o paušalu pogrešno: žalba korak po korakŽalba se izjavljuje u roku od 15 dana od dostave rešenja u poresko sanduče, preko Poreske uprave, a odlučuje Ministarstvo finansija.
- Da li žalba na rešenje odlaže plaćanje?Ne. Žalba u poreskom postupku ne odlaže izvršenje rešenja. Odlaganje je moguće samo izuzetno, na zahtev, ako dokažete bitnu ekonomsku štetu.
- Rok 31. oktobar: prelazak na paušal za narednu godinuPreduzetnik koji vodi knjige može do 31. oktobra elektronski tražiti paušal za narednu godinu, ako ispunjava uslove iz člana 40 ZPDG.
- Kada Poreska uprava može da ukine paušal po službenoj dužnosti?Kada prestanu uslovi iz člana 40 ZPDG, Poreska uprava rešenjem nalaže vođenje knjiga. Ulaskom u PDV paušal prestaje bez posebnog rešenja.
- Šta znači uslov da u delatnost ne ulažu druga lica?Paušal ne može da ima preduzetnik u čiju delatnost ulažu i druga lica. Zakon ne definiše ulaganje, pa je presudno ko daje kapital i deli rezultat.
- Promena pretežne delatnosti: da li menja paušal?Da. Nova šifra donosi novi koeficijent, ukida zaštitu od rasta preko 10%, a delatnost isključena iz paušala znači prelazak na knjige.
- Preseljenje sedišta u drugu opštinu: šta se dešava sa rešenjem?Preseljenje u drugu opštinu znači novo rešenje po podacima nove opštine i gubitak zaštite od rasta preko 10%, osim selidbe unutar istog grada.
- Planirani promet pri registraciji: šta upisati i zašto?Za novog preduzetnika uslov za paušal je da planirani promet nije veći od 6.000.000 dinara. Iznos ne utiče na visinu paušala.
- Da li paušalac plaća godišnji porez na dohodak građana?Samo ako ukupan dohodak iz svih izvora pređe trostruku prosečnu godišnju zaradu. Ulazi paušalno utvrđen prihod, a ne stvarni promet.
- Da li paušalac podnosi finansijske izveštaje APR-u?Ne. Zakon o računovodstvu se odnosi na preduzetnike koji vode dvojno knjigovodstvo, a paušalac vodi samo KPO knjigu.
- Paušalac i troškovi: da li se priznaju i zašto to nije važno za porez?Paušalni porez se ne računa iz prihoda umanjenog za troškove, pa troškovi ne menjaju iznos poreza i doprinosa paušalca.
- Sme li paušalac da kupuje opremu, auto ili telefon preko radnje?Sme, nema zabrane. Kupovina ne smanjuje paušalni porez, a ne postoji ni pravno odvajanje imovine radnje od lične imovine preduzetnika.
- Podizanje novca sa poslovnog računa za lične potrebe: šta je dozvoljeno?Paušalac može da prebaci novac sa poslovnog na lični račun ili da ga podigne, bez dodatnog poreza. Pravila važe za priliv gotovine i blokiran račun.
- Da li paušalac može da isplaćuje sebi ličnu zaradu?Ne. Ličnu zaradu bira preduzetnik koji vodi knjige; paušalac to može tek kad izgubi paušal i pređe na knjige. Od 2027. važi rok od 15 dana.
- Paušal za prodaju u kiosku i prodaju sopstvenih proizvodaTrgovina i ugostiteljstvo inače ne mogu na paušal, osim u kiosku, prikolici ili pokretnom objektu i kod prodaje isključivo sopstvenih proizvoda.
- Kako da pročitam rešenje o paušalu: osnovica, iznosi, BOPRešenje sadrži mesečnu osnovicu, iznose poreza i doprinosa, rok plaćanja, broj odobrenja za plaćanje (BOP) i pouku o žalbi.
- Dobrovoljni prelazak sa paušala na vođenje poslovnih knjigaZPDG izričito ne uređuje odricanje od paušala; u praksi se prelazi od početka naredne godine, uz obaveze dvojnog knjigovodstva.
Plaćanje poreza i doprinosa
- Rok za plaćanje paušalnog poreza i doprinosaPorez i doprinosi po rešenju plaćaju se mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec; ako je 15. neradni dan, rok se pomera na prvi radni dan.
- Kako popuniti nalog za uplatu: račun, model 97, poziv na broj, šifra 253Za svaku obavezu iz rešenja popunjava se poseban nalog: račun primaoca, šifra 253, model 97 i BOP iz rešenja kao poziv na broj.
- Jedna ili više uplata: porez, PIO, zdravstvo i nezaposlenostSvaka obaveza ima svoj uplatni račun, pa paušalac koji nije osiguran po drugom osnovu svakog meseca plaća četiri odvojena naloga.
- Šta je BOP i zašto se menja svake godine?BOP je broj odobrenja za plaćanje iz rešenja o paušalu. Upisuje se kao poziv na broj uz model 97, a menja se sa svakim novim rešenjem.
- Prva uplata posle registracije: kako se računa nepun mesec?Za prvi nepun mesec obaveza se utvrđuje srazmerno broju dana od početka delatnosti, a prva uplata se plaća u roku iz prvog rešenja.
- Zakasnio sam sa uplatom: kako se računa kamata?Kamata = referentna stopa NBS + 10 procentnih poena (sada 15,75% godišnje), prostim računom po danima, od prvog dana posle roka.
- Kako da proverim stanje na poreskoj kartici?Stanje obaveza, uplata i kamate vidi se na portalu ePorezi (pregled poreskih kartica), a informacija se može tražiti i preko Kontakt centra PU.
- Pogrešna uplata: kako tražiti preknjižavanje?Novac uplaćen na pogrešan račun ili sa pogrešnim pozivom na broj prebacuje se na pravu obavezu zahtevom za preknjižavanje; PU odlučuje u roku od 15 dana.
- Preplata poreza: povraćaj ili preknjižavanje?Preplatu možete tražiti nazad na račun ili je preknjižiti na drugu dospelu obavezu. Rešenje se donosi u roku od 15 dana, a pravo zastareva za 5 godina.
- Može li poreski dug da se plati na rate?Može: na obrazložen zahtev PU može odložiti dug na najviše 60 mesečnih rata. Za dug preduzetnika do 1.500.000 dinara nije potrebno obezbeđenje.
- Prinudna naplata: šta Poreska uprava može da blokira?Posle opomene i rešenja o prinudnoj naplati PU naplaćuje dug iz celokupne imovine preduzetnika: računi, zarada, pokretne stvari, nepokretnosti.
- Zastarelost poreskog duga: koji su rokovi?Pravo PU na naplatu zastareva za 5 godina, ali se rok prekida svakom radnjom naplate; apsolutna zastarelost nastupa posle 10 godina.
- Zaposlen sam i imam radnju: koje doprinose plaćam?Zaposleni preduzetnik na prihod iz radnje plaća porez i PIO; zdravstvo i nezaposlenost plaća preko poslodavca, ne iz radnje.
- Penzioner sa radnjom: koje doprinose plaćam?Penzioner preduzetnik plaća porez i PIO na osnovicu iz radnje; zdravstvo i nezaposlenost ne plaća jer je osiguran kao korisnik penzije.
- Da li preduzetnik plaća doprinos za slučaj nezaposlenosti?Da: preduzetnik je obveznik doprinosa za nezaposlenost po stopi 0,75%, osim ako je osiguran po drugom osnovu (zaposlenje, penzija).
- Najniža i najviša osnovica doprinosa u 2026: šta znače za mene?U 2026. najniža mesečna osnovica je 51.297 din, a najviša 732.820 din. Evo šta to znači za paušalca, knjigaša i lica sa više osnova.
- Novo rešenje za narednu godinu: kada stiže i do kada plaćam po starom?Rešenje za 2027. stiže u poresko sanduče, obično u drugoj polovini januara. Obaveza za decembar 2026. plaća se po starom rešenju i BOP-u.
Fakture i eFakture
- Da li paušalac mora da izdaje fakture i kome?Paušalac mora imati ispravu za svaki promet: firmama faktura, javnom sektoru eFaktura preko SEF-a, fizičkim licima fiskalni račun kad se kasa koristi.
- Obavezni elementi fakture paušalcaZa paušalca van PDV nema propisanog obrasca fakture; obavezni su podaci iz ZPD (ime, sedište, MB, PIB), ostalo da bi faktura bila verodostojna isprava.
- Napomena da obveznik nije u sistemu PDV: tačna formulacija i osnovZakon ne propisuje tekst napomene. Osnov je čl. 33 Zakona o PDV; uobičajeno: Izdavalac nije obveznik PDV-a u skladu sa čl. 33 Zakona o PDV.
- Numeracija faktura: koja pravila važe?Zakon traži redni broj fakture, ali ne propisuje format. Važno je da niz bude jedinstven, hronološki i bez dupliranja.
- Predračun, avansni račun i faktura: razlikePredračun je poziv na plaćanje, avansni račun potvrđuje uplatu pre isporuke, a faktura dokumentuje izvršen promet.
- Rok za izdavanje faktureZa paušalca van PDV nema roka u danima za fakturu firmi; fiskalni račun se izdaje u trenutku prometa. Kasna faktura pomera rok naplate.
- Fakturisanje fizičkim licima: da li i kako?Prodaja i usluga fizičkom licu je promet na malo: fiskalni račun je obavezan bez obzira na način plaćanja, osim za izuzete delatnosti.
- Mora li paušalac da izdaje eFakture privatnim firmama?Ne. Obaveza izdavanja eFakture između privatnih firmi važi samo za obveznike PDV. Paušalac može dobrovoljno da koristi SEF.
- eFakture prema javnom sektoru: obaveze paušalcaPre zahteva za isplatu javnom sektoru paušalac mora da se prijavi na SEF. Javni subjekt plaća u roku do 45 dana od izdavanja eFakture.
- Mora li paušalac da prima eFakture na SEF-u?Samo ako je registrovan na SEF-u. Tada mora da prima eFakture i da ih prihvati ili odbije u roku od 15 dana.
- Kako se ispravlja ili stornira faktura?Izdata faktura se ne briše i ne prepravlja. Ispravlja se knjižnim odobrenjem ili zaduženjem, ili stornom i novom fakturom.
- Da li faktura mora da ima potpis i pečat?Ne. Pečat se ne može propisati kao obavezan, a za elektronske račune dovoljna je identifikaciona oznaka umesto potpisa.
- Faktura u stranoj valuti i na stranom jezikuStranom klijentu možete izdati fakturu na stranom jeziku i u stranoj valuti. U KPO promet upisujete u dinarima.
- Usluga koja traje više meseci: kako fakturisati?Možete fakturisati mesečno, po fazama ili po završetku, kako ugovorite. Pazite na avans, kraj godine i rokove plaćanja.
- Ugovor sa klijentom: da li je obavezan i šta da sadrži?Pisani ugovor po pravilu nije obavezan, ali olakšava naplatu, dokazivanje i test samostalnosti. Pregled šta treba da sadrži.
- Klijent ne plaća: opomena, kamata i izvršni postupakPosle roka dužnik duguje zateznu kamatu i naknadu od 20.000 dinara, a naplata ide preko izvršenja na osnovu verodostojne isprave.
- Zakonski rokovi plaćanja između firmiIzmeđu privrednih subjekata najviše 60 dana, javni sektor kao dužnik 45 dana. Rok teče od prijema fakture, a kod eFakture od izdavanja.
- Kompenzacija i cesija: kako se evidentiraju?Kompenzacija gasi međusobne dugove bez plaćanja, a cesija prenosi vaše potraživanje na drugog. Ni jedno ne menja iznos prometa u KPO.
KPO knjiga i evidencije
- Šta je KPO knjiga i ko mora da je vodi?KPO je knjiga o ostvarenom prometu paušalca i jedina poslovna knjiga koju paušalac mora da vodi; propisana je Pravilnikom o prostom knjigovodstvu.
- Kako se popunjava KPO knjiga: kolone i primerObrazac KPO ima pet kolona: redni broj, datum i opis, prihod od proizvoda, prihod od usluga i ukupno. Primer popunjavanja korak po korak.
- Papirna ili elektronska KPO: da li se overava?KPO može biti papirna ili elektronska. Pravilnik formalno traži overu pre početka knjiženja, ali praksa filijala PU nije ujednačena.
- Kada se promet upisuje u KPO: datum fakture ili datum naplate?Promet se u KPO upisuje po izdatoj ispravi (faktura, fiskalni račun), nezavisno od naplate. Naplata se posebno ne evidentira.
- Kako upisati promet u stranoj valuti u KPO?Promet u devizama upisuje se u KPO u dinarima, po zvaničnom srednjem kursu NBS, u praksi na dan prometa odnosno izdavanja fakture.
- Poreska uprava je tražila KPO: šta tačno da uradim?Pročitajte akt PU: šta se traži, za koji period, u kom obliku i do kog roka. Dostavite ažurnu KPO i isprave, bez prepravki unazad.
- Greška u KPO knjizi: kako se ispravlja?Pogrešan upis u KPO se ne briše: precrtava se tako da ostane čitljiv ili se ispravlja storno redom. Redni brojevi se ne preskaču.
- Koliko dugo čuvam KPO, fakture i izvode?Poslovne knjige i isprave čuvaju se najmanje 5 godina od poslednjeg dana godine na koju se odnose (čl. 48 ZPDG). KPO za 2026: do kraja 2031.
- Gde moraju da se drže poslovne knjige i dokumentacija?Knjige i isprave drže se u poslovnoj prostoriji preduzetnika ili kod knjigovodstvene agencije koja ih vodi (čl. 47 ZPDG).
- Knjiga evidencije prometa (KEP): da li se još vodi?KEP se i dalje vodi u trgovini na malo, delu veleprodaje, komisionim uslugama i otkupu. Paušalac koji pruža samo usluge KEP ne vodi.
- Avansi kod paušalca: kako se evidentiraju?Propis ne uređuje avanse u KPO. Najčešće se upisuje konačna faktura za izvršen promet, a primljeni avans pre toga ne; evo kako dosledno.
- Da li paušalac mora da vodi evidenciju troškova?Ne. Paušalac vodi samo KPO u koju se upisuje prihod, ne troškovi. Ipak, račune za nabavke treba čuvati iz više razloga.
Limiti, PDV i prelazak na knjige
- Limit od 6 miliona: kako se tačno računa?Za paušal se gleda ukupan promet u prethodnoj kalendarskoj godini, ili planirani promet na početku rada, koji ne sme biti veći od 6.000.000 dinara.
- PDV prag od 8 miliona u 12 meseci: kako se računa?PDV prag se računa za bilo kojih uzastopnih 12 meseci i obuhvata samo promet koji je predmet PDV-a u Srbiji, bez prodaje opreme i objekata.
- Prešao sam 6 miliona: šta sledi?Prelaskom 6.000.000 din gubite pravo na paušal. Poreska uprava rešenjem nalaže vođenje knjiga od polovine tekuće ili od početka naredne godine.
- Prešao sam 8 miliona: rok za evidentiranje u PDVEvidencionu prijavu za PDV morate podneti u roku od pet dana od dana kada je promet u prethodnih 12 meseci prešao 8.000.000 dinara.
- Dobrovoljni ulazak u sistem PDV-aMali obveznik može dobrovoljno da uđe u PDV evidencionom prijavom, ali gubi paušal i ostaje u sistemu najmanje dve godine, a od 2027. tekuću i narednu.
- Novo od 2027: lična zarada u roku od 15 dana posle gubitka paušalaOd 1. januara 2027. paušalac koji izgubi paušal može u roku od 15 dana da se opredeli za ličnu zaradu. Do kraja 2026. to nije moguće iste godine.
- Preduzetnik knjigaš: samooporezivanje ili lična zarada?Knjigaš plaća porez na dobit (10%) i doprinose na dobit, ili isplaćuje sebi ličnu zaradu koja je rashod. Razlike, rokovi i ograničenja izbora.
- Koje nove obaveze nastaju prelaskom na knjige?Knjigaš vodi dvojno knjigovodstvo, sastavlja finansijske izveštaje za APR, podnosi poresku prijavu sa poreskim bilansom i plaća porez na stvarnu dobit.
- Ulazi li prihod iz inostranstva u limite od 6 i 8 miliona?U limit od 6 miliona za paušal ulazi sav promet, i iz inostranstva. U PDV prag od 8 miliona ulaze samo usluge čije je mesto prometa u Srbiji, i izvoz robe.
- Kako pratiti limite tokom godine?Jednostavan način da iz KPO knjige pratite kalendarski limit od 6 miliona za paušal i pokretni PDV prag od 8 miliona za 12 meseci.
- Povratak na paušal posle vođenja knjigaKnjigaš može da traži paušal za narednu godinu zahtevom do 31. oktobra, ako ispunjava sve uslove iz člana 40 ZPDG, uključujući promet do 6 miliona.
- Brisanje iz PDV evidencije i povratak na paušalIzlazak iz PDV-a je moguć kad promet za 12 meseci ne pređe 8 miliona i kad istekne obavezni period. Zahtev za paušal: 15 dana od akta o brisanju.
- Prodaja opreme radnje: ulazi li u promet?Prodaja opreme i objekata za obavljanje delatnosti ne ulazi u PDV prag od 8 miliona. Za limit od 6 miliona za paušal zakon nema takvog izuzetka.
- Izdavanje nekretnine kod paušalca: kako se oporezuje?Zakupnina paušalca ne ulazi u paušal: oporezuje se kao prihod od nepokretnosti fizičkog lica, 20% na iznos umanjen za 25% normiranih troškova.
- Kamata, refundacija troškova i subvencije: ulaze li u promet?U promet paušalca ulazi naknada za proizvode i usluge, uključujući troškove koje prefakturišete. Kamate i subvencije nisu naknada za promet.
Test samostalnosti
- Šta je test samostalnosti i na koga se odnosi?Test samostalnosti iz čl. 85 st. 1 tač. 17 ZPDG proverava da li je preduzetnik u stvari zaposleni. Ako ispuni 5 od 9 kriterijuma, naknada je drugi prihod.
- Kriterijumi testa samostalnosti, jedan po jedanDevet kriterijuma iz čl. 85 st. 1 tač. 17 ZPDG sa izuzecima: radno vreme, mesto rada, obuka, oglas, oprema, 70% prihoda, rizik, zabrana konkurencije, 130 dana.
- Ko odgovara za test: preduzetnik ili nalogodavac?Kod domaćeg nalogodavca porez po odbitku i doprinos obračunava i plaća nalogodavac. Kod stranog nalogodavca to radi sam preduzetnik, prijavom PP OPO.
- Posledice pada na testu samostalnostiNaknada od nalogodavca postaje drugi prihod: porez 20% i PIO na bruto iznos, bez normiranih troškova. Plus kamata i kazne ako je utvrđeno u kontroli.
- Radim za jednog klijenta: da li automatski padam test?Ne. Jedan klijent obično ispunjava dva kriterijuma (70% prihoda i 130 dana). Za pad je potrebno pet od devet, pa odlučuje način rada.
- Rad za bivšeg poslodavca kao paušalacZakon ne zabranjuje rad za bivšeg poslodavca niti ga posebno kažnjava, ali je to najrizičniji scenario: lako se ispune svih pet kriterijuma.
- Kako dokumentovati samostalnost u praksi?Ugovor sa klauzulom o riziku, bez opšte zabrane konkurencije, sopstvena oprema, evidencija klijenata i radnih dana, prepiska koja pokazuje rad po rezultatu.
- Test samostalnosti i strani klijentiTest samostalnosti važi i za strane klijente; razlika je što porez i doprinos tada sami obračunavate i plaćate samooporezivanjem.
- Mišljenja Ministarstva finansija o testu samostalnostiŠta su mišljenja Ministarstva finansija i Uputstvo Poreske uprave o testu samostalnosti, koga obavezuju i kako da ih koristite.
Rad sa inostranstvom
- Kako primati uplate iz inostranstva: devizni račun i prilivZa naplatu od stranih klijenata otvarate devizni račun radnje u banci u Srbiji. Rok za priliv ne postoji, ali naplata posle više od godinu dana menja pravila.
- Konverzija deviza: obaveze po Zakonu o deviznom poslovanjuObavezne prodaje deviza nema: preduzetnik devize drži na deviznom računu ili ih prodaje banci kad sam odluči. Konverzija ide isključivo preko banke.
- Koji kurs se koristi za KPO i limite?Promet u stranoj valuti upisuje se u KPO u dinarima, po zvaničnom srednjem kursu NBS na dan prometa. Kurs banke na dan konverzije se ne koristi.
- Upwork, Fiverr, PayPal, Payoneer, Wise: kako legalno primati novacNaplata od stranih klijenata preko izdavalaca elektronskog novca dozvoljena je po čl. 32 Zakona o deviznom poslovanju. Domaći platni promet preko njih nije.
- Fakturišem uslugu stranom klijentu: ima li PDV posledica za paušalca?Paušalac van sistema PDV ne obračunava PDV ni domaćim ni stranim klijentima. Promet stranim firmama ulazi u limit od 6 miliona.
- Kupujem usluge iz inostranstva (oglasi, softver): paušalac kao poreski dužnik za PDVPaušalac koji kupi uslugu od stranog lica duguje PDV 20% iako nije u sistemu PDV: podnosi PP PDV i plaća porez, bez prava na odbitak.
- Strani porez po odbitku i ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanjaAko vam strani klijent zadrži porez, ugovor Srbije sa tom državom može ga smanjiti ili ukinuti, uz potvrdu o rezidentnosti dostavljenu pre isplate.
- Strani klijent traži W-8BEN ili potvrdu o rezidentnosti: šta da uradim?Preduzetnik iz Srbije američkom klijentu po pravilu daje W-8BEN (ne W-8BEN-E ni W-9). Potvrdu o rezidentnosti za druge države izdaje Poreska uprava.
- Radim iz inostranstva kao preduzetnik iz Srbije: šta je sa rezidentnošću?Ostajete poreski rezident Srbije dok ovde imate prebivalište ili centar interesa, ali druga država vas posle 183 dana može smatrati svojim rezidentom.
- Izvoz robe paušalca: carina i dokumentacijaPaušalac izvozi sopstvene proizvode bez PDV-a, ali uz izvozni carinski postupak: deklaracija, obično preko carinskog zastupnika, i dokaz o izlasku.
- Ugovor sa stranim klijentom: jezik, valuta, merodavno pravoUgovor sa stranim klijentom može biti na engleskom, u evrima i po stranom pravu, ali mora imati stvarnu cenu i klauzule bitne za test samostalnosti.
Fiskalizacija i gotovina
- Ko mora da ima fiskalnu kasu po Zakonu o fiskalizaciji?Svaki preduzetnik koji prodaje robu ili usluge fizičkim licima ili radi u maloprodajnom objektu, osim delatnosti izuzetih Uredbom.
- Koje delatnosti su izuzete od fiskalizacije?Uredba Vlade izuzima npr. obrazovanje (osim 85.5), taksi, finansijske i pravne usluge, stare zanate i ulične prodavce. Pregled i uslovi.
- Radim samo sa firmama preko računa: treba li mi kasa?Ne, ako prodajete isključivo pravnim licima i preduzetnicima van maloprodajnog objekta. Prva prodaja fizičkom licu menja stvar.
- Fizičko lice plaća karticom ili uplatom na račun: da li izdajem fiskalni račun?Da. Promet na malo se evidentira nezavisno od načina plaćanja: gotovina, kartica, instant transfer i uplata na račun su isti.
- ESIR, L-PFR i V-PFR: šta znače i šta mi treba?ESIR izdaje račun, PFR ga potpisuje lokalno (L-PFR) ili na serveru Poreske uprave (V-PFR). Šta zakon traži i šta vam treba.
- Kazne za fiskalizaciju i nova zabrana delatnosti iz 2026.Novčane kazne za preduzetnika po Zakonu o fiskalizaciji i nova jednogodišnja zabrana delatnosti za lažne QR kodove, koja važi od 8. septembra 2026.
- Dnevni pazar: rok za uplatu gotovine na računGotovinu primljenu po bilo kom osnovu preduzetnik mora da uplati na svoj tekući račun najkasnije u roku od sedam radnih dana. Važi i za paušalce.
- Ograničenja plaćanja gotovinomPreduzetnik ne sme da primi gotovinu od 10.000 evra ili više za robu, nepokretnost ili uslugu, čak ni kroz povezane uplate u roku od godinu dana.
- Podizanje gotovine sa poslovnog računaPreduzetniku banka isplaćuje gotovinu odmah do 600.000 din, a ostatak narednog radnog dana. Iznad 150.000 din dnevno traži dokaz o nameni.
- Da li paušalac vodi blagajnu?Paušalac vodi samo KPO knjigu i nema zakonsku obavezu da vodi blagajnički dnevnik, ali mora da poštuje pravila o fiskalnim računima i uplati gotovine.
- Prodaja preko interneta: fiskalizacija i obaveze iz Zakona o trgoviniInternet prodaja fizičkim licima je promet na malo: izdaje se fiskalni račun, a sajt mora da sadrži podatke o trgovcu, cene u dinarima i pravo na odustanak.
- IPS QR kod i instant plaćanja: obaveze trgovcaIPS plaćanje kupca fizičkog lica je promet na malo za koji se izdaje fiskalni račun. Šta propisi kažu o naknadama, popustima i prihvatanju IPS plaćanja.
Zdravstveno i penzijsko osiguranje
- Overa zdravstvenog osiguranja za preduzetnikaKartica preduzetnika overava se automatski, na osnovu prijave na osiguranje i uplaćenih doprinosa. Ovde je šta da uradite ako nije overena.
- Bolovanje preduzetnika: ko plaća naknadu?Prvih 30 dana bolovanja preduzetnik ne dobija naknadu od RFZO, a od 31. dana dobija je samo ako je privremeno odjavio delatnost i ima plaćene doprinose.
- Porodiljsko odsustvo za preduzetnicu: prava i naknadePreduzetnica ostvaruje „ostale naknade“ po osnovu rođenja i nege deteta, a osnovica je prosek osnovica doprinosa iz 18 meseci pre rođenja.
- Porodiljsko i radnja: privremeni prekid ili poslovođa?Za vreme porodiljskog radnju možete privremeno odjaviti ili ostaviti da radi preko poslovođe. Ovde je šta svaka opcija znači za doprinose i naknade.
- Radni staž paušalca: koliko staža dobijam i na koju osnovicu?Paušalac dobija staž za svaki mesec za koji je plaćen doprinos za PIO. Osnovica iz rešenja utiče na visinu penzije, a ne na dužinu staža.
- Kako proveriti uplaćen staž i doprinose u PIO fondu?Stari servis PIO fonda sa PIN-om ugašen je krajem 2025. Staž sada proveravate preko servisa „Moj staž i penzija“, a uplate na poreskoj kartici.
- Neplaćeni doprinosi i zdravstveno osiguranjeMeseci sa neplaćenim doprinosom ne ulaze u prethodno osiguranje, pa ni u pravo na punu naknadu za bolovanje. Hitna pomoć ostaje dostupna.
- Povreda na radu preduzetnikaPreduzetnik je osiguran i za povredu na radu: lečenje bez uslova prethodnog osiguranja, a od 31. dana naknada od RFZO u visini 100% osnova.
- Posle zatvaranja radnje: imam li pravo na naknadu NSZ?Preduzetnik plaća doprinos za nezaposlenost, ali dobrovoljno zatvaranje radnje nije među razlozima koji daju pravo na novčanu naknadu.
- Član porodice osiguran preko preduzetnikaPreko preduzetnika zdravstveno su osigurani supružnik, deca i, pod uslovima, roditelji koje izdržava, ako nemaju sopstveni osnov osiguranja.
Poreska uprava, kontrole i kazne
- Kako komunicirati sa Poreskom upravom: sanduče, dopisi, kontakt centarAkti Poreske uprave stižu na portal ePorezi i smatraju se dostavljenim danom postavljanja. Ovde je kako pratiti sanduče i kako se obraćati PU.
- Dobio sam zahtev za dostavu dokumentacije: prava i rokoviPoreska uprava može tražiti knjige, KPO, fakture i izvode u roku koji sama odredi. Ovde je kako da odgovorite i šta prete ako ne odgovorite.
- Terenska kontrola: šta inspektor sme da traži?Inspektor mora da vam uruči nalog i pokaže legitimaciju, a vi morate da omogućite uvid u knjige, robu i prostorije. Ovde su granice i obaveze.
- Kancelarijska kontrola paušalca: kako izgleda?Kancelarijska kontrola se obavlja u prostorijama Poreske uprave, na osnovu poziva i dokumentacije koju dostavite. Ovde je šta se kod paušalca proverava.
- Zapisnik o kontroli i primedbe na zapisnikNa zapisnik o poreskoj kontroli imate 8 dana za primedbe, a ne 5 radnih dana. Ovde je kako da ih napišete i šta sledi.
- Rešenje posle kontrole i žalbaPosle zapisnika PU donosi rešenje u roku od 60 dana. Žalba se podnosi u roku od 15 dana i ne odlaže plaćanje.
- Prekršajni nalog: šta je i kako se plaća pola kazne?Prekršajni nalog se izdaje za prekršaje sa kaznom u fiksnom iznosu. Ako platite polovinu u roku od 8 dana od prijema, druga polovina se ne plaća.
- Pregled poreskih prekršaja i kazni za preduzetnikePregled kazni za preduzetnike iz ZPPPA: neprijavljivanje i neplaćanje, kašnjenje, netačna prijava, neodazivanje i ometanje kontrole.
- Kada poreska greška postaje krivično delo?Greška bez namere nije krivično delo. Poreska utaja počinje iznad 1.000.000 dinara i traži nameru; neuplaćen porez po odbitku je posebno delo.
- Zahtev za mišljenje Ministarstva finansijaKako se traži mišljenje o primeni poreskog propisa, koliko obavezuje Poresku upravu i zašto po Zakonu o državnoj upravi nije obavezujuće.
- Zastarelost prava na utvrđivanje porezaPravo Poreske uprave da utvrdi porez zastareva za pet godina, uz prekid i zastoj; apsolutni rok je deset godina. Doprinosi su izuzetak.
- Uverenje o izmirenim poreskim obavezama: kako se dobija?Uverenje Poreske uprave se elektronski traži preko ePoreza i izdaje bez takse; lokalne poreze potvrđuje lokalna poreska administracija.
- Samoprijava i dobrovoljno ispravljanje greškeGrešku ispravljate izmenjenom poreskom prijavom pre kontrole; tada se ne smatra prekršajem ni krivičnim delom, ali kamata ostaje.
- Novine u poreskom postupku iz 2026: šta već važi, a šta od 2027.Izmene ZPPPA iz Sl. glasnika 80/2026 uglavnom važe od 8. septembra 2026; od 2027. kreću prijava PDV po službenoj dužnosti i druge novine.
Ostale obaveze
- Eko taksa (naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine) za paušalcePaušalac plaća eko taksu opštini: prijava do 30. aprila, plaćanje tromesečno, najviše 0,4% paušalnog prihoda; nema oslobođenja do 50 miliona.
- Firmarina: lokalna komunalna taksa za isticanje firmePreduzetnici sa godišnjim prihodom do 50 miliona dinara ne plaćaju firmarinu, osim u bankarstvu, osiguranju, naftnom sektoru, kockanju i sličnim delatnostima.
- Porez na imovinu za preduzetnikaPaušalac plaća porez na imovinu kao obveznik koji ne vodi poslovne knjige – na osnovu rešenja lokalne poreske administracije, tromesečno.
- Turistička (boravišna) taksa i druge lokalne naknadeBoravišnu taksu plaća gost, a naplaćuje davalac smeštaja i uplaćuje do petog u mesecu. Pregled ostalih lokalnih obaveza preduzetnika.
- Zaštita podataka o ličnosti: obaveze malog preduzetnikaKada obrađujete podatke klijenata ili radnika, vi ste rukovalac: treba vam pravni osnov, obaveštenje licima i zaštita podataka.
- Zapošljavanje prvog radnika: šta paušalac mora da uradi?Pisani ugovor o radu pre početka rada, jedinstvena prijava na osiguranje (CROSO), PPP-PD pri svakoj isplati zarade i akt o proceni rizika.
- Ugovor o delu sa saradnikom: porez po odbitku i PPP-PDKada preduzetnik isplaćuje naknadu po ugovoru o delu fizičkom licu, obračunava porez 20% i doprinose i podnosi PPP-PD pre isplate.
- Ugovor o zakupu opreme, vozila ili prostora od fizičkog lica: obaveze isplatiocaKada preduzetnik plaća zakupninu fizičkom licu, obračunava porez 20% po odbitku i podnosi PPP-PD; doprinosi se ne plaćaju.
Promene, pauza i zatvaranje
- Promena podataka u APR: adresa, delatnost, mejlPromene podataka preduzetnika registruju se u APR elektronski; naknada je 1.400 din, uz 700 din za svaki dodatni podatak u istoj prijavi.
- Privremeni prekid obavljanja delatnosti: pravila i doprinosiPrekid se registruje u APR i ne može retroaktivno; zakon ne ograničava trajanje, a za vreme prekida obaveza poreza i doprinosa miruje.
- Zatvaranje radnje korak po korakBrisanje preduzetnika se prijavljuje APR-u (naknada 1.400 din); pre i posle toga treba izmiriti obaveze, zatvoriti evidencije i obavestiti institucije.
- Poreske obaveze pri zatvaranju radnjePaušalac plaća porez i doprinose do dana brisanja; dug ne nestaje gašenjem radnje, a doprinosi ne zastarevaju.
- Šta se dešava sa dugovima radnje posle brisanja?Brisanjem radnje dugovi ne prestaju: preduzetnik i dalje odgovara celokupnom ličnom imovinom za obaveze nastale do brisanja.
- Smrt preduzetnika i nastavak radnje od strane naslednikaSmrću preduzetnik prestaje po sili zakona, ali naslednik ili član porodičnog domaćinstva može nastaviti delatnost ako to prijavi APR-u u roku od 60 dana.
Ovo su objašnjenja propisa jednostavnim rečima, a ne pravni ili poreski savet. Propisi se menjaju; kada niste sigurni, proverite u zvaničnom izvoru ili pitajte Poresku upravu.
Prva faktura za pet minuta
Preuzmite Tefter besplatno, unesite podatke o radnji i izdajte fakturu. Bez naloga, bez kartice.