Kako primati uplate iz inostranstva: devizni račun i priliv

Rad sa inostranstvom. Provereno: 19. oktobra 2026.

Da biste naplaćivali od stranih klijenata, potreban vam je devizni račun radnje u banci u Srbiji, pored dinarskog računa. Zakon o deviznom poslovanju propisuje da preduzetnik devize drži na deviznom računu kod banke ili ih prodaje banci (čl. 35 st. 2), a platni promet sa inostranstvom ide preko banke (čl. 32 st. 1), osim izuzetaka za elektronski novac i platne institucije.

Ko je rezident i zašto je to važno

Preduzetnik registrovan u Srbiji je rezident po Zakonu o deviznom poslovanju (čl. 2), i to kao posebna kategorija u odnosu na vas kao fizičko lice. Devizni račun radnje i vaš lični devizni račun su različiti računi. Naplata za usluge radnje ide na račun radnje. To proizlazi i iz člana 51 ZPDG, po kome preduzetnik sva plaćanja vrši preko poslovnog računa.

Kako u praksi

1. U banci u kojoj imate dinarski račun radnje (ili u drugoj banci) otvorite devizni račun radnje.
2. Od banke dobijate IBAN i SWIFT/BIC kod. Te podatke, zajedno sa tačnim nazivom radnje, navedite na fakturi stranom klijentu.
3. Kada uplata stigne, banka vas obaveštava o prilivu i traži osnov naplate. Obično potvrđujete na koju se fakturu ili ugovor uplata odnosi i birate osnov (npr. naplata izvoza usluga), elektronski ili u ekspozituri.
4. Posle potvrde, devize su na vašem deviznom računu. Ne morate ih odmah prodati (vidi članak o konverziji).
5. Promet upisujete u KPO u dinarskoj protivvrednosti (vidi članak o kursu).

Postoji li rok za priliv?

Zakon o deviznom poslovanju ne propisuje rok u kome strani klijent mora da plati, niti rok u kome morate prodati devize. Postoji jedno važno pravilo: izvoz robe ili usluga koji nije naplaćen u roku dužem od godinu dana od dana izvršenog izvoza smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom (čl. 4). Za plaćanja po kreditnim poslovima, uključujući odloženo plaćanje robe i usluga, zakon predviđa prethodno obaveštavanje NBS (čl. 32).

Ako redovno ugovarate plaćanje u roku od 15, 30 ili 60 dana, ovo vas se ne tiče. Ako ugovarate plaćanje u ratama duže od godinu dana, proverite sa bankom šta morate da prijavite.

Domaći klijenti plaćaju u dinarima

Plaćanja između rezidenata u Srbiji vrše se u dinarima (čl. 34 st. 1). Ugovor sa domaćim klijentom može da glasi na evre, ali plaćanje ide u dinarima (čl. 34 st. 8). Domaća firma vam, uz retke izuzetke propisane zakonom, ne može uplatiti devize.

Česte greške

• Klijent uplaćuje na lični devizni račun umesto na račun radnje.
• Na fakturi nedostaje IBAN ili SWIFT, ili je naveden dinarski račun, pa se uplata vraća.
• Promet se upisuje u KPO tek kada se devize prodaju, a ne po fakturi.

Pravni osnov

• Zakon o deviznom poslovanju, čl. 2 st. 1 tač. 1
• Zakon o deviznom poslovanju, čl. 4
• Zakon o deviznom poslovanju, čl. 8
• Zakon o deviznom poslovanju, čl. 32 st. 1
• Zakon o deviznom poslovanju, čl. 34 st. 1 i 8
• Zakon o deviznom poslovanju, čl. 35 st. 2
• Zakon o porezu na dohodak građana, čl. 51

Izvori

Ukratko o ovoj obavezi

Povezana pitanja

Ovo su objašnjenja propisa jednostavnim rečima, a ne pravni ili poreski savet. Propisi se menjaju; kada niste sigurni, proverite u zvaničnom izvoru ili pitajte Poresku upravu.